Opsesivno kompulsivni poremećaj i njegovo lečenje

01Opsesivno-kompulsivni poremećaj nije redak

Opsesivno-kompulsivni poremećaj nije redak problem, ali ga ljudi koji od njega pate (OKP) često zadržavaju za sebe. Zbog iracionalne prirode opsesija mnogi se plaše da otkriju svoj problem.

U Srbiji ne postoji tačan podatak o broju ljudi sa OKP-om. Međunarodne procene govore da tokom jedne godine oko 1–2% odraslih ima OKP, i nema sumnje da on pogađa ljude u svim kulturama, zanimanjima i društvenim grupama – od studenata do sportista i direktora.

Pre opisa današnjih pristupa lečenju, treba reći da su opsesije i prinude, same po sebi, deo našeg života. Ne postoji osoba koja nije bila okupirana nekom iracionalnom idejom ili zabrinuta zbog misli o krivici, perfekcionizmu ili nekom aspektu savesti. Razlika je u tome koliko te misli i radnje traju, koliko bole i koliko oduzimaju od života.

02Šta izaziva opsesivno-kompulsivni poremećaj?

Poslednjih godina postalo je jasno da u osnovi OKP-a postoje neznatne razlike u strukturi i hemiji mozga. Znanje o tim razlikama raste sa razvojem snimanja mozga, poput magnetne rezonance. Ipak, iako znamo da su neki delovi mozga kod osoba sa OKP-om drugačiji, još ne znamo tačno kako te razlike stvaraju simptome.

Istraživanja u oblasti genetike ukazuju da OKP može imati značajnu naslednu osnovu. Ali jasno je i da biologija nije ceo odgovor. Opsesivno i kompulzivno razmišljanje i ponašanje mogu se naučiti iz različitih iskustava – u detinjstvu, posle traumatičnih događaja ili kroz odrastanje uz majku, oca ili drugog bliskog srodnika sa OKP-om.

Ljudi se mogu roditi sa biološkom sklonošću ka OKP-u koja se nikada ne razvije u poremećaj, dok se kod drugih, sa istom predispozicijom, pod uticajem negativnih okolnosti OKP razvije.

03Znaci da je OKP prisutan

Neki od karakterističnih znakova uključuju:

• pokušaji da se kontrolišu ili neutrališu uznemirujuće misli, nagoni ili ponašanja nisu uspešni
• previše vremena se troši na opsesivno i kompulzivno ponašanje
• u tim aktivnostima nema zadovoljstva, ali postoji kratko olakšanje od anksioznosti
• opsesije i kompulzije uzrokuju značajno oštećenje društvenog, profesionalnog ili partnerskog funkcionisanja

Ako se prepoznajete u više tačaka, to još nije dijagnoza, ali jeste dobar razlog da potražite stručnu procenu. Šta je OKP i koji su njegovi oblici, detaljnije pišemo na stranici Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP).

04Kako počinje lečenje: procena

Lečenje počinje razgovorom u kome se mapira vaš OKP: koje misli se javljaju, šta ih pokreće, koje radnje ili mentalne rituale koristite da biste se smirili, šta izbegavate i koliko vam sve to vremena oduzima. Važno je proveriti i da li postoje depresija, druga anksiozna stanja ili tikovi, jer to utiče na plan rada.

Na osnovu toga pravi se lista situacija poređanih od onih koje izazivaju blagu nelagodu do onih koje deluju nezamislivo. Ta lista je mapa terapije – rad uvek ide postepeno, vašim tempom i uz vaš pristanak.

05Izlaganje uz sprečavanje reakcije (ERP)

Kognitivno-bihejvioralna terapija sa izlaganjem i sprečavanjem reakcije (engl. Exposure and Response Prevention, ERP) ima najviše naučnih dokaza u lečenju OKP-a. Ideja je jednostavna, a rad zahteva hrabrost:

1Izlaganje

Svesno se suočavate sa situacijom ili mišlju koja pokreće strah – na primer, dodirnete kvaku i ne operete ruke odmah, ili zaključate vrata samo jednom.

2Sprečavanje rituala

Ne izvodite proveru, pranje, brojanje ni mentalni ritual. Nelagoda raste, a zatim, bez ikakve radnje, počinje da opada.

3Novo iskustvo

Mozak uči da nelagodu možete da podnesete i da se ono čega ste se plašili nije dogodilo. Ponavljanjem misli gube snagu, a potreba za ritualom slabi.

Cilj nije da nikada više nemate neprijatnu misao – takve misli ima svako – već da one prestanu da upravljaju vašim danom.

06Rad na uverenjima o mislima

Kognitivni deo terapije bavi se načinom na koji tumačite svoje misli. Kod OKP-a se često javljaju tipična uverenja:

• Precenjivanje opasnosti – „Ako ne operem ruke, sigurno ću se razboleti.“
• Spajanje misli i dela – „Ako sam to pomislio, to znači da to želim ili da će se desiti.“
• Preterana odgovornost – „Ako se nešto desi, moja je krivica jer nisam proverio.“
• Potreba za potpunom sigurnošću – „Moram biti sto posto siguran pre nego što odem.“

Kada se ova uverenja prepoznaju i preispitaju, izlaganje postaje lakše. Kod sportista i ljudi u biznisu ovaj rad se često prepliće sa perfekcionizmom i strahom od greške – „temeljnost“ koja je nekada pomagala postaje teret.

07Hipnoterapija kao dopunska metoda

Osobe sa OKP-om se sve češće odlučuju i za hipnoterapiju, koja može biti korisna dopuna kognitivno-bihejvioralnoj terapiji. Na taj način osoba uči kako da drugačije razmišlja i postupa, uz relaksacioni trening koji pomaže da se lakše podnese nelagoda tokom izlaganja.

U hipnozi se izlaganje može prvo uvežbati u mašti, u stanju duboke opuštenosti, pre nego što se pređe na stvarne situacije. Hipnoza ne zamenjuje ERP, ali može da smanji napetost, ojača motivaciju i ubrza osećaj kontrole.

08Lekovi, porodica i dugoročni oporavak

Kod umerenog i težeg OKP-a lekovi mogu biti deo lečenja, ali se uvode, doziraju i ukidaju isključivo u dogovoru sa psihijatrom. Kombinacija psihoterapije i lekova kod nekih ljudi daje najbolje rezultate.

Porodica ima važnu ulogu: često nesvesno učestvuje u ritualima – odgovara na ista pitanja, pere stvari, proverava umesto osobe. Deo terapije je dogovor kako da bližnji pruže podršku, a da ne hrane OKP.

Tok terapije je različit od osobe do osobe. Simptomi često značajno oslabe, a u periodima stresa mogu povremeno da se vrate. Zato se na kraju pravi plan: kako da prepoznate rane znake i sami primenite ono što ste naučili.